Marijo, ti znaš

OVA SOBA HLADNA JE ZIDOVI SE SVIJAJU BOJE SU POLUDILE U TAMI ME UBIJAJU NE VIDIM NI DAN NI NOĆ IZ OVOG NEMA IZLAZA ČUJEM SMRAD TIJELA SVOG I KAO LEŠ SE RASPADAM Marijo, Marijo, Marijo ti znaš Marijo, Marijo kako rane bole znaš SMRT KOLA SAD MOJIM VENAMA OVE RANE NALIK SU ONIM SINA TVOJEGA NE SJEĆAM SE LICA TVOG NIT KAKO IDE MOLITVA NE TREBAM NIT KLEKNUTI PUŽEM POPUT ROBOVA Marijo, Marijo, Marijo ti znaš svaku bol i svaki strah i sramotu moju znaš KAO IGRA POČINJE A KAKO SE ZAVRŠAVA NIJE FORA NIJE COOL VEĆ JE GORE NEGO RAK NE, TU NEMA MILOSTI I EVO SAV SAM POKIDAN SLOMLJEN I IZOBLIČEN I DEMONU NALIK SAM Marijo, Marijo, Marijo ti znaš svaku bol i svaki strah i prazninu srca znaš Marijo, Marijo Marijo ti znaš mač je tu, u srcu i kao tvoje, ranjava